“Nisam neka preterano revnosna i pedantna domaćica, mada priznajem, više od svega volim miris sveže opranog veša. Ne volim da mi se prljav veš povlači po kući, u iščekivanju da se nakupi gomila koju bih posle sortirala i razvrstavala po srodnosti radi pranja.
Nemam živaca ni strpljenja za to, pa sve pokupim operem zajedno i šta ispadne. Veš nekad bude sivkast i ne tako blistavih boja, ali je bar čist. Nisam se bunila, to je bila cena mog nestrpljenja i nemarnosti.
Lovac na boje je verovatno izmišljen za domaćice kao što sam ja. Veoma sam zadovoljna što mi maramica pomaže da bez odvajanja veša imam čist, ali i veš jasnih boja, kao da je nov.
Zato BRAVO za proizvođača, uvoznika i distributere, koji su sve to doneli u naše prodavnice.”
“Samac sam, ali besprekorno vodim brigu o svom domaćinstvu. Vičan sam svim poslovima i volim da je sve oko mene lepo, čisto i uredno. Najmanji problem mi je da operem veš. Sve sortiram, isprogramiram mašinu i pritisnem dugme. Čist, sveže opran veš, ispegla žena koja mi sprema stan.
Ali jednom mi se desio kiks. U beli veš upala je nova bela čarapa, sa tankom plavom linjim po ivici. Kad je mašina odradila svoje-imao sam šta i da vidim. Moje besprekorno bele majice, gaće i košulje postali su liht plavi. Bio sam očajan. ali da bih se opravdao pred društvom, objavio sam da sam promenio tonsku šemu i da ove sezone nosim svetlo plavo. Posle toga otvaram četvore oči, šta ću sa čime prati.
Zato me obradovao duhovit text na tu temu, nedavno objavljen na muškoj strani *Politike*, i bio sam, verovatno, među prvim kupcima novog proizvoda – Lovac na boje.
Obrnuo sam posle toga nekoliko mašina i rezultat je bio baš kao što je na reklami. Prava stvar za nas, ipak, priučene ovom poslu.”
“Uz uplatnicu Infostana dobila sam mali poklon, maramicu Lovac na boje, koja treba da zadrži boju, koja se oslobađa iz šarenog veša prilikom pranja. Priznajem da sam bila nepoverljiva, jer svakog dana poštansko sanduče mi je prepuno raznih reklama, koje nude čuda neviđena.
Ovom prilikom držala sam se one narodne da se poklonu u zube ne gleda, pa sam se odlučila za eksperiment. Pokupila sam po kući raznorazne stvari, različitih boja, iskreno, do kojih mi nije naročito stalo. Sve zajedno sam strpala u bubanj, sa volšebnom maramicom.
I gle čuda, posle pranja, sve boje su bile jasnei nepomućene, mnogo više nego pre toga. Tako je i moja sumnjičavost nestala, pa sam odmah pošla u potragu za prodavnicom u kojoj ću pronaći proizvod koji od sada obogaćuje moje zalihe kućne hemije.”